Word dasturida ishlash skachat

Presentation on theme: «MICROSOFT WORD.»— Presentation transcript:

1

MICROSOFT WORD

2

Жадваллар яратиш, улар устида ишлаш ва чоп этишга тайёрлаш
Берилган жадвални яратиш ва тўлдириш (сичқонча ва клавиатура ёрдамида). Масалан 4 устун 5 қаторли жадвал яратиш керак. Бунинг учун Меню сатридаги Таблица – Вставить – Таблица танланади.

3

Натижа экранда қуйидаги Вставка таблица ойнаси пайдо бўлади.
Число столбцов сатрига усутун сони киритилади, число строк сатрига эса қаторлар сони киритилади OK тугмаси босилади. Натижада 4 устули ва 5 қаторли жадвал ҳосил бўлади. Жадвал катаклари тўлдирилади.

4

Информатика Кимё Биология Салимов Али 69 75 72 Валиев Бобир 80 85 Очилов Фаррух 65 60 Чориев Панжи 71 76

5

Клавиатурда жадвал яратиш учун
Alt тугмачаси босилади, менюдан: стрелкалар ёрдамида Таблица – Вставить – Таблица танланади

6

Устун, қаторларни қўшиш ва ўчириш (сичқонча ва клавиатура ёрдамида).
Устун, қаторларни қўшиш ва ўчириш учун курсор керакли жойга қўйилади. Таблица менюсидаги Втавить пунктидаги керак буйруқ мос равишда танланади.

7

Курсорни вазиятига қараб устун қўшиш учун Столбцы слева ёки справа танланади. Қатор қўшиш учун эса Строки выше ёки ниже танланади. Ўчириш учун эса курсор керакли устун ёки қаторга қўйилади. Таблица – Удалить менюсидан Столбцы ёки Строки буйруқлари танланади.

8

Клавиатурада: Клавиатура ёрдамида устун ва қаторлар устида ишлаш учун «Alt» тугмачаси бир марта босиб қўйилади. Йўналтирувчи тугмачалар ёрдамида Таблица пункти танланиб, йўналтирувчи тугмачалар ёрдамида керакли буйруқ танланади, бажариш учун «Enter» босилади.

9

Устун ва қаторларнинг ўрнини алмаштириш. Сичқонча ёрдамида:
а) Керакли устун ёки қатор белгиланади. Сичқонча кўрсаткичи белгиланган қатор ёки усутн устига қўйилади, чап тугмачасини босиб турган ҳолда керакли жойга олиб борилиб қўйиб юборилади. б) Керакли устун ёки қатор белгиланади. Сичқонча кўрсаткичи белгиланган қатор ёки усутн устига қўйилади, ўнг тугмачасини босиб, менюдан Вырезать буйруғи танланади. Курсорни керакли жойга қўйиб, сичқонча ўнг тугмасини босиб, Вставить буйруғини танлаймиз.

10

11

Клавиатурада: а) Керакли устун ёки қатор «Shift» + йўналтирувчи тугмачалар ёрдамида белгиланади. Конътекстли меню тугмачасини босиб, менюдан Вырезать буйруғи танланади. Курсорни керакли жойга қўйиб, Конътекстли меню тугмачасини босиб, Вставить буйруғини танлаймиз.

12

Жадвалдаги кўрсатилган ячейкаларни бирлаштириш (сичқонча ва клавиатура ёрдамида)

13

14

Жадвалдаги кўрсатилган ячейкани ячейкаларга ажратиш (сичқонча ва клавиатура ёрдамида)

15

Ячейкаларнинг ўлчамларини ўрнатиш (баландлиги ва кенглигини).

16

17

Берилган рўйхатни киритиб, жадвал кўринишига келтириш (сичқонча ва клавиатура ёрдамида)

18

19

20

21

22

23

24

25

EXCEL ЭЛЕКТРОН ЖАДВАЛЛИ ДАСТУР

26

Excel дастурини юклашнинг бир неча усуллари бор;
Windows ишчи столида MS Excel номли ёрлик булса, шу ёрликни ишга тушуриш билан Excelни юклаш мумкин. Яъни шу ёрликка сичконча курсатгичи келтирилиб бир вактда икки марта сичкончанинг чап тамондаги тугмаси босилади; Ишчи столдаги MS Excel ёрлигига курсатгич келтирилиб ёрликнинг контекстли менюси очилади ва менюдан «Открыть» булими танланади; Aгар фойдаланувчи вазифалар каторига Excelнинг белгисини (значок) киритиб куйган булса, шу белгини сичконча оркали танлаш билан хам электрон жадвални юклаш мукин; «Пуск» тугмасини босиб Windowsнинг менюси чикарилади, менюдан «программы» булими танланади, сунг MS Excel танланиб Excel ЭЖ ни юклаш мумкин; «Пуск» тугмасини босиб Windowsнинг менюси чикарилади, «Документы» булимини чикариб, Excelда ёзилган файллардан бирини танласак, шу файл билан биргаликда Excel ЭЖ чикади .

27

Excel ЭЖ дан чикиш учун бир неча усуллардан фойдаланиш мумкин; -сичконча ёрдамида бошкариш тугмаларидан ёпиш ( X закрыть) тугмаси босилади; -менюдан «Файл» булимига утилади, сунг «Выход» булими танланади. Бу ишни сичконча оркали ёки клавиатура ёрдамида хам бажариш мумкин. Чап Alt тугмаси босилади, Enter клавиши босилади сунг «Выход» булими танланади; -Факат клавиатурадан фойдаланиладиган булса куйидаги клавишалар кетма-кет босилади. Чап Alt, Ф, Ы; -Чап Alt ва F4 клавишалари биргаликда босилади.

28

29

Excel Microsoft Office пакети таркибидаги дастур булиб, у Windows операцион тизими бошкарувида маълумотли электрон жадвалларни тайёрлаш ва кайта ишлашга мулжалланган Excelда тайёрланган хар бир хужжат (маълумотли жадвал) ихтиёрий ном ва .xls кенгайтмадан иборат файл булади. Excelда одатда бундай файл «Ишчи китоб» (Workbook, книга ) деб юритилади.

30

Microsoft Excelнинг асосий иш сохаси бу –»Ишчи китоб» булиб, у стандарт холда 3 та варакдан (лист) дан иборат булади. Фойдаланувчи хохишига кура бу вараклар сонини ошириши ёки камайтириши мумкин. Иш варагида бухгалтер (хисобчи) китоби каби, сонлар, матнлар, арифметик ифодалар, хисоблар катор ва устунларда жойлашган булади.

31

Excel электрон жадвали, бутун сонлар билан тартибланган та катор (row — “1, 2, 3, … , 65536” ) ва лотин алифбосининг бош харфлари билан номланган 256 та устун (column – A, B, C, D,…,Z, AA, AB,…,IV)дан иборат. Катор ва устун кесишмасида электрон жадвалнинг таркибий элементи – катак (сell – ячейка) жойлашган. Хар бир катакка сон, матн, ёки формула тарзидаги маълумотлар киритилади. Катакларнинг номлари катор ва устунларнинг номларидан келиб чикади. Масалан А устун билан 7 каторнинг кесишмаси А7 катаги дейилса, D устун билан 12 каторнинг кесишган жойи D12 катаги дейилади.

32

EXCELДА ФОРМУЛА ВА ФУНКЦИЯЛАР
Умуман ихтиёрий катакдаги сонларни хисоблаш ёки формулаларни хисоблаш учун “=” (тенглик) белгисидан фойдаланади. Масалан, A5 катакдаги сонни D7 катакдаги сонга купайтириш учун куйидагича ёзилади; =А5*D7. х –нинг киймати B6 катакда булганда sinx2+lnx+7,5 ифодани куйидагича формула ёзилиб хисобланади; =(sin(B6^2)+ln(B6)+7,5)

33

Excelда ишлатиладиган арифметик амаллар белгилари куйидагилар: + – кушиш; – — айириш; * – купайтириш; / – булиш; ^ – даражага кутариш; $ –катакни, устунни ва сатрни абсалют адрес сифатида белгилаш; & – икки ёки ундан куп катакдаги матнларни битта катакка бирлаштириш. Excel катагида формула ёзишда стандарт функцияларни хам ишлатиш мумкин. Бунинг учун инструментлар панелидан «вставка функция» тугмаси ёки менюнинг «вставка» булимининг «функция…» бандларидан фойдаланилади.

34

35

Excelдаги асосий математик, статистик ва бошка стандарт функцияларига куйидагиларни мисол килиш мумкин; SUM (аргумент) -ячейкадаги сонларни кушиш; AVERAGE (аргументлар руйхати) — урта кийматни хисоблаш; MAX (аргументлар руйхати) — максимал кийматни хисоблаш; MIN (аргументлар руйхати)- минимал кийматни хисоблаш; SQRT (сон)- квадрат илдизни хисоблаш; FACT (сон)-соннинг факториалини хисоблаш; RAND (тасодифий сон)-тасодифий сонни чикариш (0 ва 1 орасидан); ABS (сон) — соннинг абсальют киймати хисоблаш; LN (сон) — натурал логорифмни хисоблаш; EXP (сон) — соннинг экспонентасини топиш; SIN (сон)- соннинг синусини хисоблаш; COS (сон)- соннинг косинусини хисоблаш; TAN (сон)- соннинг тангинисини хисоблаш

36

МИН (хоналар) хоналардаги сонларни минималини топиш МАКС (хоналар) хоналардаги сонларни максималини топиш СРЗНАЧ (хоналар) хоналардаги сонларни уртачасини топиш СУММ (хоналар) хоналардаги сонларни йгиндисини топиш ЕСЛИ (шарт, тугри, нотугри) шарт буйича амални бажариш СЧЁТЗ(хоналар) буш булмаган хоналар сонини аниклаш СЧЁТЕСЛИ(хоналар, шарт) шартга жавоб берувчи хоналар сонини аниклаш СЕГОДНЯ ( ) бугунги кунни куйиш СТЕПЕНЬ(сон, даража) курсатилган сонни керакли даражага кутариш ЗНАК(хона) курсатилган хона ичидаги малуматлар ишорасини аниклаш Бундан ташкари мантикий амаларни бажарувчи функциялар хам мавжуд. Булар IF, AND, OR, NOT, FALSE ва TRUE. Юкорида айрим стандарт функциялар келтирилди. Булар хакида тулик маълумотни олиш учун Мicrosoft Excel дастурининг “Справка” ёрдамчи дастури мавжуд. Ундан ихтиёрий вактда фойдаланиш мумкин. Экранда агарда хатоликлар ва камчиликларга дуч келганда хам шу “Справка” яъни экраннинг юкори унг тамонида жойлашган менюнинг “Справка” булимидан ёки F1 клавишани босиб керакли маълумотларни олиш мумкин.

37

EXCELДА ДИАГРАММАЛАР ЯРАТИШ
1). х нинг 1 кадам билан -10 дан 10 гача ораликдаги кийматларида y=sinx функцияни кийматини осонгина хисоблаш ва графигини чикариш мумкин. Бунинг учун бирор устунга -10 дан бошлаб 10га х нинг кийматлари катакларда ёзилади. Кейинги устуннинг катакларида y=sinx функциянинг кийматлари хисобланади (бу кийматларни хисоблашда формула ва функциядан фойдаланиш максадга муовик булади). у=sinx функциянинг кийматлари белгиланади ва инструментлар панелидан «Мастер диаграмм» тугмаси босилади ва диаграмманинг куриниши танланиб, диаграмма ташкил килинади.

38

Microsoft Officeнинг графикли технологияларини урганиб, фойдаланиш куникмаларини хосил килгандан кейин, биз мустакил равишда Excelнинг бошка имкониятларидан хам фойдалана оламиз; Яъни; -диаграммалар тузиш, текстли ойналар, тасвирли объектлардан фойдаланиш; -бошка дастурлардан фойдаланиб объектлар тузиш ва тахрирлаш; -бир вактда бир канча ойналар ва Excelнинг ишчи варакларида (“лист”ларида) ишлаш; -маълумотлар базасида ишлаш; -маълумотларни импорт (кабул килиш) ва экспорт (узатиш) килиш ва бошка имкониятлар

39

Бу ойнада биз Диаграмма турини танлаймиз
Бу ойнада биз Диаграмма турини танлаймиз. ДАЛЕЕ тугмани босиб иккинчи диалог ойнага утамиз. Иккинчи кадамда биз диаграммада курсатилиши шарт булган маълумотлар сатр ёки устунда жойланишини, кайси устун ва сатрлар танланганлигини ва х/у осьларнинг маъноларини куришимиз ва узгартиришимиз мумкин. Ушбу кадамдан кейин ДАЛЕЕ тугмаси ёрдамида учинчи диалог ойнасига утамиз.

40

Учинчи диалог ойнада биз Диаграмма ва х/у осьлар сарлавхасини курсатамиз, кайси осьлар куриниши ва улардаги сетка чизикларини куринишини узгартирамиз, тушинтириш сохасини созлаймиз, устунларза маълумотлар ва маълумотлар жойлашган жадвални диаграммада куринишини таъминлаймиз. Бу кадамдан кейин ДАЛЕЕ тугмасини босиб охирги туртинчи диалог ойнага утамиз. Бу ойнада янги диаграмма алохида ёки шу варакада яратилишини танлаймиз ва ГОТОВО тугмасини танлаймиз. Натижада янги диаграмма яратилади.

41

42

  Курсор 3 хил булиши мумкин:
• Ок рангли катта плюс — хона танлаш учун. Хонани устига сичкончани олиб келганимизда пайдо булади, • Стрелка — хона ёки объектларни танлаб бошка жойга кучириб олиш учун. Хона тагидаги чегарасига ёки объектнинг устига сичкончани олиб келганимизда пайдо булади, • Кора рангли кичкина плюс — хона ичидаги маълумотларга ухшаш маълумотлар билан бошка ёнидаги хоналарни автотулдириш. Хонанинг пастки унг томондаги бурчагида жойлашган нуктага сичконча билан курсатганимизда пайдо булади.

43

44

Power Point графика редактори

45

Асосий тушинчалар : 1. Power Point — бу график дастурлар пакети булиб, электрон слайдларни тайёрлаш, улар билан танишишни уюштириш ва слайд-фильмларни намойиш этишга тайёрлайди. 2. Презентация — бу слайдлар ва махсус эффектлар туплами булиб, уларни экранда курсатиш, таркатиладиган материал, докладни плани ва конспекти шаклида битта файлда сакланади. 3. Слайд — бу презентациянинг алохида кадри булиб, уз ичига матнни, сарлавххларни, график ва диаграммаларни олиши мумкин. 4. Таркатиладиган материал — кулай шаклда босиб чикарилган ва танишиш учун мулжалланган материаллар. 5. Дизайн колипи — профессионал томонидан олдиндан тайёрлаб куйилган графиклар, буёклар, жилолар, товушлар намунаси булиб, улар слайдларда ишлатиш учун мулжалланган. 6. Ранглар схемаси — бу 8 хил ранглардан ташкил топган туплам булиб, презентациялар учун асосий ранглар сифатида ишлатилади. 7. Анимация — бу слайдларни намойиш килиш ва курсатишда уларни самарадорлигини оширувчи товуш, ранг, матн ва харакатланувчи эффектлар ва уларни йигиндисидан иборат.

46

Power Point нинг асосий хусусиятлари ва элементлари Экранда ахборотларни ифодалаш

47

Power Point дастурини ишга тушириш
Power Point дастурини ишга тушириш. Бу дастурни ишга тушириш учун Windows нинг «Пуск» менюси ичидаги «Программы» булимидан «Microsoft Power Point» буйрукни танлаймиз. Шундан кейин экранда куйидаги ойна хосил килинади.

48

49

Таянч суз ва иборалар:  1. Такдимот 2. Слайд 3. Презентация 4. Кургазмалар 5. Анимация 6. Мултимедиа 7. Мулокот дарчаси 8. Белгилар 9. Намойиш 10. Дизайн 11. Сарлавха 12. Структура

50

Анимация дастури Macromedia Flash.

51

52

Flash дастурида ишлаш учун биз бир нечта янги тушунчалар билан танишимиз зарур. Булар: Flash белгиси, график тасвир (символ), анимацион клип, актив тугма, сцена, кадр, бошкарув кадр, вакт-чизгичи, ва катлам.

Rasm muharrirlari (Corol photo

Rasm muharrirlari (Corol photo

Rasm muharrirlari
(Corol photo Paint, Adobe Photo Shop)

Animatsion va uch o’lchovli rasm muharrirlari
(3D Studio Max, Adobe Image Ready, Flash)

Vektorli grafik muharrirlar
(Coral Draw, Coral Xara, Adobe ilyustrator)

Tovush muharrirlari (Sound Forge,
Wave Lab)

Yaratuvchi qobiq
(C++, Delphi, Basic)

Namoyishetuvchi dasturlar
(Power Point)

Matn muharirlari
(Microsoft Word,
Adobe Acrobat)

Gipper matnli hujjat muharrirlari (HTML, Dremweaver)

Ma’lumotlar banki va elektron jadvallar
(Acsess,Excel)


1


MS WORD ва MS EXCEL да ишлаш


2


MS WORDда ишлаш 1қадам: MS WORD очиш MS WORD ойнаси Cursor moves when user types Сохранить сақлаш белгиси Cursor moves forward only when typed. After typing, cursor can be moved anywhere in the window using arrow keys on keyboard.


3


Стандарт инструментлар палитраси Инструментлар палитраси ҳамма функцияларни тез бажаришга имконият яратадиган ускуна. Обзор босинг Панель инструментов танлангПанель инструментов танланг Стандарт, Формат ёки Рисование танлангСтандарт, Формат ёки Рисование танланг Матн формати Сичқончанинг чап томонига босиб матнни ажратиш ва керакли ўзгаришларни киритиш Тартиб рақамларини киритиш Булетлар Янги файл Файл очиш Сақлаш кесиш Копия қилиш киритиш Орқага қайтиш Олдинга бориш Шрифт ранги


4


Расмларни киритиш


5


Шаклларни киритиш


6


ХужжатгаWORD ART киритиш Word Art га босинг. Word Art га босинг. Word Artни танланг ва OK босинг. Word Artни танланг ва OK босинг. Матн киритинг. Матн киритинг. Масалан : Масалан : Матнни ўзгартиринг,Edit Text босиб. Матнни ўзгартиринг,Edit Text босиб.


7


Хужжатга жадвал киритиш Асосий панелдаВСТАВКА-> ТАБЛИЦА га босинг Асосий панелдаВСТАВКА-> ТАБЛИЦА га босинг Қатор ва устунларнинг керакли сонини киритинг, ОК босинг Қатор ва устунларнинг керакли сонини киритинг, ОК босинг Экранда жадвал пайдо бўлади. Экранда жадвал пайдо бўлади. Матн киритинг Матн киритингI


8


MS EXCEL


9


EXCEL имкониятлари маълумотни киритиш (сонлар, матнлар); маълумотни киритиш (сонлар, матнлар); диаграммалар, графиклар яратиш; диаграммалар, графиклар яратиш; турли киритилган функциялар мавжудлиги; турли киритилган функциялар мавжудлиги; орфографиясини текшириш, орфографиясини текшириш, печатга чиқаришдан олдин кўриб чиқиш, печатга чиқаришдан олдин кўриб чиқиш, излаш, алмаштириш излаш, алмаштириш қулай маълумотнома тизими. қулай маълумотнома тизими.


10


MS EXCELда ишлаш 1 қадам: Excel юклаймиз. Пуск -Программы-Microsoft Excel 2 қадам: Жадвалнинг дастлабки сатрига мавзуни киритамиз…


11


Чегараларни белгилаш Қаторларни ажратинг Қаторларни ажратинг Кликните на Формат — > Қаторга босинг- >Границы босинг Кликните на Формат — > Қаторга босинг- >Границы босинг


12


Диаграммани хосил қилиш учун Вставка Диаграмма устигасичқонча ни келтириб босилади. Диаграммаларни киритиш

Wordda ishlashni osonlashtiruvchi maslahatlar

Microsoft word dasturida ishlashni osonlashtiruvchi bir necha amallar bilan tanishing.

Shift + Alt + D — bugungi sanani qo’yish
Shift + Alt + T — hozirgi vaqtni qo’yish

Agar siz matn terayotganingizda CAPS LOCK bosilib qoldi. Siz taxminan 5-6ta so’z yozvordingiz. Bosh harflarni kichik harflarga o’tkazish uchun(va aksincha) Shift + F3ni bosasiz.

Strelka bilan matn uzra kursorni harakatlantirmoqdasiz. Ishni tezroq amalga oshirish uchun CTRLdan foydalanasiz.
Matnni har joyidan belgilab olish uchun ham CTRL va sichqonchadan foydalanasiz.

So’zlar va qatorlar orasidagi masofa ko’ngildagidek bo’lmasa, «Разметка страницы» menyusidan «Расстановка переносов»/Авто amallarini bajarasiz.

Oldingi amalni takrorlash uchun F4 ni bosasiz.

Agar harfning ustiga urg’u qo’ymoqchi bo’lsangiz, harfni belgilab ALT+769 ni bosasiz. 7,6,9ni bir vaqtdamas, ketma ket o’ng tomondagi raqamlar bo’limidan bosasiz.

Yuqoridagi lentaga o’zingizga kerakli funksiyalarni joylashtirmoqchi bo’lsangiz yoki keraksizlarini olib tashlamoqchi bo’lsangiz «Файл» — «Параметры» — «Настроить ленту» amallaridan foydalanasiz.

Matn bo’ylab tezroq o’tmoqchi bo’lsangiz:

Ctrl + Alt + Page Down — keyingi varaq;

Ctrl + Alt + Page Up — oldingi varaq;

Ctrl + Home — dokumentning eng boshiga o’tasiz;

Ctrl + End — o’zingiz toping:)

Dokumentni saqlamoqchi bo’lsangiz odatda «Документы» papkasiga tushadi. Ushbu joyni o’zgartirmoqchi bo’lsangiz «Файл» — «Параметры» — «Сохранение» bo’limidan «Расположение локальных файлов по умолчанию» da o’z papkangiz manzilini qo’yasiz.

Познакомьтесь (получите, получите) с современными методами, пришедшими из Microsoft Word.

Shift+Alt+D — установить сегодняшнюю дату
Shift+Alt+T — установить текущее время

CAPS LOCK нажат во время набора текста. Вы написали около 5-6 слов. Чтобы перевести прописные буквы в строчные (и наоборот), нажмите Shift + F3.

Вы перемещаете курсор по тексту с помощью стрелки. Вы используете CTRL, чтобы выполнить работу быстрее.
Вы также можете использовать CTRL и мышь, чтобы выделить текст в любом месте.

Если расстояние между словами и строками не является идеальным, вы можете использовать настройку положения / автоматический режим из меню «Разметка страницы».

Нажмите F4, чтобы повторить предыдущую операцию.

Если вы хотите выделить букву, выберите букву и нажмите ALT + 769. Вы можете нажать 7, 6, 9 одновременно, одну за другой, в разделе цифр справа.

Если вы хотите добавить нужные функции на ленту выше или удалить ненужные, вы можете использовать операции «Файл» — «Параметры» — «Настроить ленту».

Если вы хотите быстрее пройтись по тексту:

Ctrl+Alt+PageDown — следующий лист;

Ctrl+Alt+Page Up — главная страница;

Ctrl+Home — перейти в начало документа;

Ctrl+End — найди себя :)

Если вы хотите сохранить документ, он обычно попадает в папку «Документы». Если вы хотите изменить это расположение, в разделе «Файл» — «Настройки» — «Сохранить» введите адрес вашей папки в «Расположение локального файла по умолчанию».

OTM uchun onlayn hujjat topshirish yo’riqnomasi bilan tanishing

MS WORD va uning doirasida ishlash


Yuklangan vaqt:

23.09.2019


Ko’chirishlar soni:

0


Hajmi:

447.4755859375 KB


Ko’chirib olish

MS WORD 2016 mustaqil o’rganish uchun.  (1-qism).

Daraja:
Oliy ta`lim
Turi:
Uslubiy qoʻllanma
Til:
O`zbek tilida (lot.)
Yaratilgan vaqti:
2021-04-20 17:41:41

Ushbu «MS WORD 2016» (1-qism) o`quv-metodik qo`llanma oliy ta’lim muassasasi talabalari, akademik litseylar, kasb-hunar kollejlari, umumiy o`rta ta’lim maktablari o`quvchilari hamda Microsoft Office Word dasturida ishlashni o`rganishga qiziquvchi keng kitobxonlar ommasi uchun mo`ljallangan.

Ushbu «MS WORD 2016» (1-qism) o`quv-metodik qo`llanma oliy ta’lim muassasasi talabalari, akademik litseylar, kasb-hunar kollejlari, umumiy o`rta ta’lim maktablari o`quvchilari hamda Microsoft Office Word dasturida ishlashni o`rganishga qiziquvchi keng kitobxonlar ommasi uchun mo`ljallangan.

Просмотреть

Скачать

Дабавлено :
2021-04-20 17:41:41

Этот категорий

Новый

Informatika-6 2-dars

Informatika-6

2-dars

 Matn protsessorlari  matnning faqat mazmuni emas, balki tashqi ko'rinishi ham katta ahamiyatga ega bo'lganda qoilaniladi. Matn protsessorlari matnning tashqi ko'rinishiga ta'sir etish imkoniyatiga ega. Masalan, matnga turli rasm va jadvallar joylashtirish, belgilarning o'lchami, rangi va korinishlarini o'zgartirish va hokazo.  Matn protsessorlari odatda rasmiy hujjatlar tayyorlashda ko’p qoilaniladi. Matn protsessori yordamida tayyorlangan matn hujjat  deb yuritiladi.  Matn protsessori yordamida hosil qilingan hujjat faqat-gina matn emas, balki uning tashqi ко 'rinishi haqidagi (shrift turi, o'lchami, rangi va hokazo) axborotni ham o'zida saqlaydi. Ular maxsus kodlar bo’lib, ekranda ham, qog'ozda ham ko'rinmaydi.  Turli matn portsessorlarida matnni bezatish uchim turli kodlar qo'llaniladi. Bunday hollarda hujjatlar har xil formatga ega deyiladi. Shu sababli formatlangan matnli hujjatlarni bir matn protsessoridan boshqasiga olib o'tishga har doim ham erishib bo'lmaydi.

Matn protsessorlari matnning faqat mazmuni emas, balki tashqi ko’rinishi ham katta ahamiyatga ega bo’lganda qoilaniladi. Matn protsessorlari matnning tashqi ko’rinishiga ta’sir etish imkoniyatiga ega. Masalan, matnga turli rasm va jadvallar joylashtirish, belgilarning o’lchami, rangi va korinishlarini o’zgartirish va hokazo.

Matn protsessorlari odatda rasmiy hujjatlar tayyorlashda ko’p qoilaniladi. Matn protsessori yordamida tayyorlangan matn hujjat deb yuritiladi.

Matn protsessori yordamida hosil qilingan hujjat faqat-gina matn emas, balki uning tashqi ко ‘rinishi haqidagi (shrift turi, o’lchami, rangi va hokazo) axborotni ham o’zida saqlaydi. Ular maxsus kodlar bo’lib, ekranda ham, qog’ozda ham ko’rinmaydi.

Turli matn portsessorlarida matnni bezatish uchim turli kodlar qo’llaniladi. Bunday hollarda hujjatlar har xil formatga ega deyiladi. Shu sababli formatlangan matnli hujjatlarni bir matn protsessoridan boshqasiga olib o’tishga har doim ham erishib bo’lmaydi.

 Yuqorida aytilganlarni hisobga olib matn ko'rinishidagi axborotlarni qayta ishlash usullari va yo'l-yo'riqlarini hozirgi kunda eng mukammal matn protsessorlaridan biri bo'lgan Microsoft Office 2003 paketiga kiritilgan Microsoft Word (qisqacha Word ) matn protsessori misolida ko'rib chiqamiz. U juda ko'p amallarni bajara olishi bilan boshqa matn protsessorlaridan ajralib turadi.  Word grafik interfeysga ega bolib, aksariyat buyruq va amallar „sichqoncha” yordamida amalga oshiriladi.  Word bir vaqtda bir nechta hujjat bilan ishlash imkoniyati­ga ega. Har bir hujjat „oyna

Yuqorida aytilganlarni hisobga olib matn ko’rinishidagi axborotlarni qayta ishlash usullari va yo’l-yo’riqlarini hozirgi kunda eng mukammal matn protsessorlaridan biri bo’lgan Microsoft Office 2003 paketiga kiritilgan Microsoft Word (qisqacha Word ) matn protsessori misolida ko’rib chiqamiz. U juda ko’p amallarni bajara olishi bilan boshqa matn protsessorlaridan ajralib turadi.

Word grafik interfeysga ega bolib, aksariyat buyruq va amallar „sichqoncha” yordamida amalga oshiriladi.

Word bir vaqtda bir nechta hujjat bilan ishlash imkoniyati­ga ega. Har bir hujjat „oyna» deb ataladigan maxsus ishchi maydonida tashkil etiladi. Oynalarning o’lchami va joylashish tartibini foydalanuvchi o’z xohishiga qarab belgilab oladi.

Matn protsessorlariga oid dastlabki atamalar Shrift  (nemischa) - (lotin, kirill, arab, grek va boshqa) alifbo harflari, raqamlar va turli belgilarning yozma yoki bosma ko'rinishlari. Shriftlar yoziv shakli (masalan, Baltika Uzbek, Times New Roman, Monotype Corsiva), chizma ko'rinishi (og'ma, tagchiziqli), rangga to'yinganligi bilan (masalan, oddiy qalin), o'lchami (masalan, 11 punkt, 14 punkt, bu yerda punkt = 0,3759 mm) bilan farq qiladi. So'z — belgilar ketma-ketligi bo'lib, ular bir biridan probel, nuqta vergul, nuqtali vergul, ikki nuqta, qavs, tire, uzun tire yoki qo'shtiroq belgisi bilan ajralib turadi. Satr — bitta chiziqda yozilgan so'zlar, harflar yoki belgilar ketma-ketligi. Matn protsessorlari satr oxirida so'z yoki belgini keyingi satrga avtomatik o'tkazadi. Hoshiya — sahifa chekkasidagi toza saqlanadigan qism. Bosh satr — hoshiyadan chekinishi bo'lgan satr. Abzas (nemischa) — bosh satri bo'lgan satrlar ketma-ketligi. Abzaslar boshqalaridan chekinishi, yozuv usuli (stili, masalan, oddiy, asosiy, sarlavha), intervali (satrlar orasining kengligi) bilan farqlanishi mumkin. Yanj abzasga o'tish yoki bo'sh satr qoldirish uchun (Enter) klavishi bosiladi. Matn — abzaslar yig'ilmasi. Fragment (lotincha: bo'lak) — matnning belgilangan qismi, boiagi. Sahifa — kitob yoki daftar varag'ining bir tomoni. Matn protsessorlarid sahifa bir bosma qog'ozga mos kefadi. Format (lotincha: shakl beraman) — o'lcham, yozuv shakli, chizma ko'rinishi, interval aniqlash yoki boshqa ko'rinishlar berish.

Matn protsessorlariga oid dastlabki atamalar

Shrift (nemischa) — (lotin, kirill, arab, grek va boshqa) alifbo harflari, raqamlar va turli belgilarning yozma yoki bosma ko’rinishlari. Shriftlar yoziv shakli (masalan, Baltika Uzbek, Times New Roman, Monotype Corsiva), chizma ko’rinishi (og’ma, tagchiziqli), rangga to’yinganligi bilan (masalan, oddiy qalin), o’lchami (masalan, 11 punkt, 14 punkt, bu yerda punkt = 0,3759 mm) bilan farq qiladi.

So’z — belgilar ketma-ketligi bo’lib, ular bir biridan probel, nuqta vergul, nuqtali vergul, ikki nuqta, qavs, tire, uzun tire yoki qo’shtiroq belgisi bilan ajralib turadi.

Satr — bitta chiziqda yozilgan so’zlar, harflar yoki belgilar ketma-ketligi. Matn protsessorlari satr oxirida so’z yoki belgini keyingi satrga avtomatik o’tkazadi.

Hoshiya — sahifa chekkasidagi toza saqlanadigan qism.

Bosh satr — hoshiyadan chekinishi bo’lgan satr.

Abzas (nemischa) — bosh satri bo’lgan satrlar ketma-ketligi. Abzaslar boshqalaridan chekinishi, yozuv usuli (stili, masalan, oddiy, asosiy, sarlavha), intervali (satrlar orasining kengligi) bilan farqlanishi mumkin. Yanj abzasga o’tish yoki bo’sh satr qoldirish uchun (Enter) klavishi bosiladi.

Matn — abzaslar yig’ilmasi.

Fragment (lotincha: bo’lak) — matnning belgilangan qismi, boiagi.

Sahifa — kitob yoki daftar varag’ining bir tomoni. Matn protsessorlarid sahifa bir bosma qog’ozga mos kefadi.

Format (lotincha: shakl beraman) — o’lcham, yozuv shakli, chizma ko’rinishi, interval aniqlash yoki boshqa ko’rinishlar berish.

MS Wordni ishga tushurish va unda ishni tugallash  Microsoft Office-2003 paketining MS Word dasturini ishga tushirish uch xil usulda amalga oshirilishi mumkin: 1. Masalalar panelidagi [ W ] piktogrammasi yordamida; 2. Windows ishstolidagi [ W ] yorlig'i yordamida; 3. Quyidagi ketma-ketlikdagi buyruqlarni bajarish orqali amalga oshiriladi: [ Пуск ]  [ Программ ы ]  [Microsoft Office]  [Microsoft Office Word 2003]  Word dasturida ishni tugallash uch xil usulda amalga oshirilishi mumkin: 1. [ X ] piktogrammasini bosish, 2. fayl nenyusining [ Выход ] — ya'ni chiqish buying'ini tanlash 3. [Alt] + [F4] klavishlarini birga bosish yetarli.

MS Wordni ishga tushurish va unda ishni tugallash

Microsoft Office-2003 paketining MS Word dasturini ishga tushirish uch xil usulda amalga oshirilishi mumkin:

1. Masalalar panelidagi [ W ] piktogrammasi yordamida;

2. Windows ishstolidagi [ W ] yorlig’i yordamida;

3. Quyidagi ketma-ketlikdagi buyruqlarni bajarish orqali amalga oshiriladi:

[ Пуск ] [ Программ ы ] [Microsoft Office] [Microsoft Office Word 2003]

Word dasturida ishni tugallash uch xil usulda amalga oshirilishi mumkin:

1. [ X ] piktogrammasini bosish,

2. fayl nenyusining [ Выход ] — ya’ni chiqish buying’ini tanlash

3. [Alt] + [F4] klavishlarini birga bosish yetarli.

Word interfeysi MS Word ishga tushirilganda uning ekranda aks etgan interfeysida  ishchi maydon  va  boshqarish paneli  namoyon bo'ladi. Boshqarish paneli, odatda, sarlavha satri, menyular satri va uskunalar panelidan iborat. Sarlavha satri Menyular satri Uskunalar paneli

Word interfeysi

MS Word ishga tushirilganda uning ekranda aks etgan interfeysida ishchi maydon va boshqarish paneli namoyon bo’ladi. Boshqarish paneli, odatda, sarlavha satri, menyular satri va uskunalar panelidan iborat.

Sarlavha satri

Menyular satri

Uskunalar paneli

Sarlavhalar satrida ishlanayotgan hujjatning va Word dasturining nomi aks etadi. Agar hujjatga nom berilmagan bo'lsa sarlavha satrida [ Документ 1] (y’ani Hujjat 1 ) nomi aks etib turadi. Uskunalar panelida uskunalar rasmi chizilgan tugmalar bo'lib, ulardan foydalalanish matn protsessori bilan ishlashda qulaylik beradi (Paint dasturi uskunalar panelini eslang).  Menyular satri quyidagi menyulardan iborat:  Fayl Tahrir Ko`rinish Joylashti-rish Format Servis Jadval Oyna Ma’lumot

Sarlavhalar satrida ishlanayotgan hujjatning va Word dasturining nomi aks etadi. Agar hujjatga nom berilmagan bo’lsa sarlavha satrida [ Документ 1] (y’ani Hujjat 1 ) nomi aks etib turadi.

Uskunalar panelida uskunalar rasmi chizilgan tugmalar bo’lib, ulardan foydalalanish matn protsessori bilan ishlashda qulaylik beradi (Paint dasturi uskunalar panelini eslang).

Menyular satri quyidagi menyulardan iborat:

Fayl

Tahrir

Ko`rinish

Joylashti-rish

Format

Servis

Jadval

Oyna

Ma’lumot

Fayl menyusining asosiy amallari (Yangi hujjat) hosil qilish (mavjud hujjatni ochish) (Joriy hujjatni) yopish (Avval saqlangan jujjatni) saqlash (yangi nom berish) … kabi saqlash (Internet uchun) Web-sahifa kabi saqlash (ko`satilgan)… fayllarni izlash Ruxsat Versiyalar Web-sahifani ko`rib chiqish Sahifa parametrlari (Hujjatni) ko`rib chiqish (Hujjatni) chop etish (Hujjatni) jo`natish (Hujjat) xossalari  Oxirgi ishlangan va bevosita ochish mumkin bo`lgan  hujjatlar ro`xati (MS Worddan) chiqish Bu amallarning ba’zilari bilan Paint dasturi orqali tanishgansiz. Shu sababli hech qiyinchiliksiz amalda qo`llay olasiz. Nom berib saqlangan hujjat Word dasturida ham Paintdagi kabi «Мои документы» papkasida saqlanadi.

Fayl menyusining asosiy amallari

(Yangi hujjat) hosil qilish

(mavjud hujjatni ochish)

(Joriy hujjatni) yopish

(Avval saqlangan jujjatni) saqlash

(yangi nom berish) … kabi saqlash

(Internet uchun) Web-sahifa kabi saqlash

(ko`satilgan)… fayllarni izlash

Ruxsat

Versiyalar

Web-sahifani ko`rib chiqish

Sahifa parametrlari

(Hujjatni) ko`rib chiqish

(Hujjatni) chop etish

(Hujjatni) jo`natish

(Hujjat) xossalari

Oxirgi ishlangan va bevosita ochish mumkin bo`lgan

hujjatlar ro`xati

(MS Worddan) chiqish

Bu amallarning ba’zilari bilan Paint dasturi orqali tanishgansiz. Shu sababli hech qiyinchiliksiz amalda qo`llay olasiz.

Nom berib saqlangan hujjat Word dasturida ham Paintdagi kabi «Мои документы» papkasida saqlanadi.

Matn muharrirlariga nisbatan matn protsessorlarining afzalligi Matn protsesorida hosil qilingan matn nima deb ataladi? Word matn protsessorining ishga tushurish usularini amalda ko'rsatib bering Word dasturida ishni tugallash usullarini amalda ko'rsatib bering. MS Word ishga tushirilganda uning ekranda aks etgan interfeysi nimalardan iborat? Sarlavha satrida nimalar aks etadi? Fayl menyusi qanday amallardan tashkil topgan? MS Word matn protsessorining uskunalar paneli qanday vazifani bajaradi? Word dasturida saqlangan hujjat qaysi papkaga joylashadi?

  • Matn muharrirlariga nisbatan matn protsessorlarining afzalligi
  • Matn protsesorida hosil qilingan matn nima deb ataladi?
  • Word matn protsessorining ishga tushurish usularini amalda ko’rsatib bering
  • Word dasturida ishni tugallash usullarini amalda ko’rsatib bering.
  • MS Word ishga tushirilganda uning ekranda aks etgan interfeysi nimalardan iborat?
  • Sarlavha satrida nimalar aks etadi?
  • Fayl menyusi qanday amallardan tashkil topgan?
  • MS Word matn protsessorining uskunalar paneli qanday vazifani bajaradi?
  • Word dasturida saqlangan hujjat qaysi papkaga joylashadi?

4 слайд

Matn protsessorlariga oid dastlabki atamalar
Shrift (nemischa) — (lotin, kirill, arab, grek va boshqa) alifbo harflari, raqamlar va turli belgilarning yozma yoki bosma ko’rinishlari. Shriftlar yoziv shakli (masalan, Baltika Uzbek, Times New Roman, Monotype Corsiva), chizma ko’rinishi (og’ma, tagchiziqli), rangga to’yinganligi bilan (masalan, oddiy qalin), o’lchami (masalan, 11 punkt, 14 punkt, bu yerda punkt = 0,3759 mm) bilan farq qiladi.
So’z — belgilar ketma-ketligi bo’lib, ular bir biridan probel, nuqta vergul, nuqtali vergul, ikki nuqta, qavs, tire, uzun tire yoki qo’shtiroq belgisi bilan ajralib turadi.
Satr — bitta chiziqda yozilgan so’zlar, harflar yoki belgilar ketma-ketligi. Matn protsessorlari satr oxirida so’z yoki belgini keyingi satrga avtomatik o’tkazadi.
Hoshiya — sahifa chekkasidagi toza saqlanadigan qism.
Bosh satr — hoshiyadan chekinishi bo’lgan satr.
Abzas (nemischa) — bosh satri bo’lgan satrlar ketma-ketligi. Abzaslar boshqalaridan chekinishi, yozuv usuli (stili, masalan, oddiy, asosiy, sarlavha), intervali (satrlar orasining kengligi) bilan farqlanishi mumkin. Yanj abzasga o’tish yoki bo’sh satr qoldirish uchun (Enter) klavishi bosiladi.
Matn — abzaslar yig’ilmasi.
Fragment (lotincha: bo’lak) — matnning belgilangan qismi, boiagi.
Sahifa — kitob yoki daftar varag’ining bir tomoni. Matn protsessorlarid sahifa bir bosma qog’ozga mos kefadi.
Format (lotincha: shakl beraman) — o’lcham, yozuv shakli, chizma ko’rinishi, interval aniqlash yoki boshqa ko’rinishlar berish.

Понравилась статья? Поделить с друзьями:
  • Word dasturida ishlash powerpoint dasturida ishlash
  • Word dasturida ishlash pdf
  • Word dasturida formulalar yozish
  • Word dasturi skachat kompyuter
  • Word dasturi kompyuter uchun